Moja priča

A sad kad smo to rešili, da krenem od početka…

I to od onog najvećeg klišea – šta sam hteo da budem kad porastem.

Dečaci najčešće hoće da budu astronauti.

Čak i kad sam bio baš mali, očigledno je da sam i onda bio štreberčina…

Moja verzija astronauta bila je želja da budem naučnik za kosmos i zvezde. 

Druga, rezervna opcija je bila naučnik za praistoriju.

Nisam postao ni jedno ni drugo, ali mislim da sam od tad do sad ipak došao do nekih odgovora na pitanje koja sam kao mali imao:

Odakle dolazimo i kuda smo krenuli?

Kako sam došao do svojih odgovora? Priča kaže sledeće.

Već negde u šestom razredu osnovne sam hteo da postanem haker. Video sam na školi zalepljen poster za smer programiranje koji je nudila jedna škola u Beogradu, Elektrotehnička škola Nikola Tesla.

Da se onako naivno usputno pohvalim, iako je za smer programiranje bila dosta jaka konkurencija, ja sam kao đak generacije uspeo da se upišem u to najelitnije odeljenje osvojivši maksimum bodova svojim prosekom i na prijemnim ispitima.

I tako sam posle osnovne škole krenuo iz jednog malog grada na Dunavu – Donjeg Milanovca – i došao uzvodno u mnogo, mnogo veći grad – Beograd.

Pošto nisam bio iz Beograda, morao sam da idem u učenički dom, a pošto sam krenuo ranije u školu, u učenički dom sam došao sa samo 14 godina. To mi je palo poprilično teško, ali mi je iz sadašnje perspektive bilo najbolja stvar koja me je zadesila.

Da ubrzam malo…

Već sam u drugoj godini srednje shvatio da ću sigurno da upišem nešto što ima veze sa jezicima, ali ne ovim programskim. 

I tako sam se posle dvoumljenja između engleskog i srpskog upisao na katedri za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Upoznao sam prijatelje sa kojima se i danas družim. 

Sa njima sam pokrenuo i jedno književno društvo.

Mislio sam da ću da budem pisac.

Napisao sam svoj prvi roman(čić).

Nego, kakve veze imaju književnost i koučing?

Dok sam spremao poprilično obimne ispite po kojima je moj fakultet bio ozloglašen, morao sam da nađem načine da optimizujem učenje, budem malo produktivniji i popravim motivaciju.

To je počelo negde već u drugoj godini faksa.

Zaronio sam u self-help i sličnu literaturu. 

Brzo nakon toga sam na jednom grupnom seminaru za studente prvi put video Nevu Rajković.

Taj trening, kao i svi sledeći koje sam slušao, ostavili su toliki utisak na mene da sam odlučio da postanem deo njenog tima kako sam znao i umeo. 

U narednim godinama sam radio sa dva najvažnija mentora

Kao neka vrsta šegrta sam kod Neve radio i “učio zanat” celih pet godina – srazmerno dužini jednog prosečnog fakulteta (sa dodatnom apsolventskom godinom). 

Tu usput sam negde naleteo i na knjige Živorada Slavinskog i njegove spiritualne i terapeutske metode. Kako sam imao sreće da je tada i dalje bio živ, kod njega lično sam prošao edukaciju iz njegove najpoznatije metode i postao PEAT procesor.

Pomislio sam: “Ja bih ovim stvarima stvarno mogao i da se bavim!“

A onda sam se zapitao odakle će mi doći klijenti?

Pažnju mi je privukao digitalni marketing, pošto sam shvatio da ću nekako morati da prodam te svoje usluge. 

Zato sam našao praksu u jednoj marketinškoj agenciji, a paralelno sam noću radio kao korisnička podrška.

Posle par meseci, dobio sam stalnu poziciju u jednoj drugoj marketinškoj agenciji. Radio sam na nekim velikim brendovima koje biste prepoznali.

Kako stalno radim paralelno stvari, započeo sam honorarno da radim i za jedan strani startap kao marketing strateg.

U jednom trenutku, kad sam sakupio dovoljno marketinškog iskustva, potpuno sam se posvetio radu u edukativnom centru koji je vodila Neva. Tamo sam bio “one man band” – radio sam sve od strategije, implementacije i održavanja za marketiške i prodajne aktivnosti.

Prošao sam dosta inostranih edukacija o marketingu, prodaji i kreiranju online proizvoda.

Ispratio sam mnogo lansiranih kampanja i održanih programa.

A onda je došao trenutak da po prvi put postanem “sam svoj gazda”

Pošto sam u međuvremenu, nakon što sam postao procesor, postao i sertifikovani trener PEAT metode, započeo sam sopstveni biznis sa sajtom PEAT.rs, gde sam se pozicionirao na tržištu kao jedan od nekoliko glavnih edukatora.

Ovaj projekat sam samostalno izgradio od nule, uključujući sajt i identitet brenda. Marketinška i prodajna strategija koju sam postavio tada se isplaćuje i danas, bez ikakvih dodatnih novčanih ulaganja u bilo kakvu promociju i reklame.

U radu sa ljudima kroz PEAT sesije razvio sam i svoj jedinstveni koučing pristup koji sada koristim u svim oblastima u kojim radim.

Tu se negde i rodila prva ideja o koučingu koučeva 🙂

Logičan sledeći korak je bio da podelim svoje iskustvo sa drugim ljudima u sličnom biznisu. Zato sam lansirao i probni program namenjen koučevima i terapeutima, gde sam hteo da sažmem svoje iskustvo u korak-po-korak metodologiju koju svako može da isprati.

Od tada sam radio na kreiranju i postavljanju prodajne strukture za nekoliko domaćih i regionalnih edukatora.

Kroz rad sa drugim edukatorima iz oblasti marketinga, igrom slučaja u Srbiji sam popularizovao Sendfox, jedan od mojih omiljenih alata za email marketing, koji sad možete da vidite kod mnogih koučeva. 

Sve u svemu, u međuvremenu je moja “baza znanja” narasla u jednu malu katedralu.

Kada se osvrnem, prešao sam dug put

Bio sam programer, profesor, kouč, korisnička podrška, dizajner, marketar, prodavac.

Iako ima mnogo različitih stvari koje sam radio, iskustvo koje sam stekao sklopilo se u jednu celinu.

Ta celina nije ni jedna profesija ili titula. 

Ta celina predstavlja set mojih vrlo specifičnih veština koje mogu pomoći u svim izazovima sa kojima se susreću koučevi (i oni koji žele da to postanu).

Sad mi je misija da pružim jasan put za svakog kouča, bez obzira da li je poprilično iskusan, ili tek na početku.